Berbernica

Večeras, dok sam se vraćao sa posla vozeći  bicikl kolovozom Zmaj Jovine ulice (moji Pančevci znaju o kojoj se deonici radi), zaustavio me je komunalni policajac (komunalac) u pratnji dvojice uniformisanih lica (pripadnika MUP-a). Sišao sam sa pomenutog prevoznog sredstva, uljudno se javio i saslušao šta pomenuti  ima da kaže.

„Dobro veče, da li znate da je ovo pešačka zona i da je zabranjena vožnja bicikla, imate znak na početku ulice?“- upitao je komunalac.

„Da znam, video sam“-odgovorio sam.

„Zašto se ne pridržavate propisanih pravila? Znate, kazna je 2600. dinara, ako vam ja naplatim, a ako vam oni naplate…“ – pokazao je prstom na momke u plavom  – “…kazna je od 6000. do 20000.“

„Vozim kolovozom i bio sam ubeđen da je greškom postavljen znak“  – odgovorio sam i nastavio – „uostalom kako je dozvoljeno automobilima da voze ovom ulicom, a nas bicikliste kažnjavate?“

„I automobilima je zabranjen saobraćaj.“ – odgovorio je komunalac ljubazno i nastavio – „ovo je samo opomena, sledeći put biću primoran da vam napišem kaznu.“

„U redu.“ – odgovorio sam, nevoljan da se raspravljam, i odgurao bicikl do kraja ulice.

Svakoga jutra prolazim tom ulicom, naravno na biciklu, i svakoga jutra gledam da li će neki obesni vozač automobila da me pokupi, onako usput, i čudim se čudom zašto opominju nas, koji apsolutno ničim ne ugrožavamo pešake u toj ulici. Kada je pre nekog vremena izglasan zakon o zabrani vožnje bicikla u pešačkim zonam, podržao sam, ali nisam očekivao da će se svesti na izdrkavanje na poštenim građanima ove varoši.

Onako usput, za one koji ne znaju, u toj ulici se nalazi Dom Zdravlja, sa svojim voznim parkom, Osnovna škola, Privredna komora, takođe sa zavidnim auto parkom, Direkcija za uređenje grada, sa svojim vozilima, Poreska uprava, stambena zgrada i nekolicina kafića.

E sad se pitam da li dostavljači pića za te kafiće tegle gajbe od početka ulice, da li stanovnici zgrade parkiraju svoje automobile u javnoj garaži koje u blizini nema (obećali su da će je nepraviti kada je osnovan Parking servis), da li nastavnici dolaze u školu pešice ili se svi lepo provozaju pomenutom deonicom u kojoj sam ja, kao vozač bicikla, umalo kažnjen što ugrožavam pravo pešaka? Pitam se još da li gospoda iz Poreske, Direkcije ili Privredne komore prošetaju, onako nonšalantno, ili se dovezu do svog radnog mesta? Zašto taj komunalac, sa svoja dva telohranitelja u plavom, nije u toj ulici u periodu kada te institucije rade i na taj način proveri da li se i gospoda iz javnih preduzeća pridržava zabrane saobraćaja u toj ulici. Zašto bi to radio. Gospoda su iz demokratske vlasti i njima se veruje, oni su nas oslobodili od Miloševićevog totalitarizma, uvešće nas u Evropu, ej,  i treba im odati zahvalnost, pa da. A nas običnu buranuju, nas će kažnjavati, na nama će se iživljavati, nas će jebati dok nam oči ne ispadnu.

Pitam se još ko je ovde lud, da li mi koji trpimo svu ovu zajebanciju i koji, nesvesno, postajemo mazohisti, ili oni koji se još uvek nisu zadovoljili onim što su uzeli, nego su postali alavi u želji za sve većim bogaćenjem, za sve većom željom za vlašću… Ako sam mogao da budem u prvima redovima onog petok oktobra, biću i sada, vas da rušim.

Dokle više, bre?

E gospodo Demokrate, rekao bih još štošta na vaš račun, ali sam ja fino vaspitan. Trebate se stideti svojih postupaka i neka vam Bog oprosti. Ja neću.

Pravo da živim, pravo da radim, pravo da dišem mi nećete oduzeti, to vam obećavam…