Pozdrav iz Igala

Posle toliko vremena sam naterao sebe da nešto pribeležim na ovo parče elektronske hartije. Mogu da se vadim na razne nedostatke poput inspiracije, slobodnog vremena i budite sigurni da ću vas lagati…
Mislim da je iskrenije ono “mrzelo me”.

E sad, ostaće prekriveno velom misterije da li su me na ovaj potez naterali morski povetarac, večernja šetnja obalom, zrikavci koje slušam duboko u noć ili knjiga Marka Vidojkovića, kojeg iskreno poštujem, cenim i rado čitam, a koji dokazuje da danas svako može da napiše roman.
Naravno da Vidojković nije tema ove priče, a kada bolje razmislim određene teme ni nema, već samo zapisi jednog najobičnijeg berberina koji se namerio da baš danas nešto napiše.

I tako, nakon tri godine, evo me na godišnjem odmoru…dvonedeljna nirvana i kurcobolja, mislio sam, a znao da ću ispizdeti nakon pet dana, al’ nema veze, bitno je da mi to trenutno stanje savršeno odgovara.

Sasvim slučajno, tokom planiranja letovanja, odabir je pao na crnogorsko primorje, tačnije na Boku, i zaista mi nije bilo bitno mesto boravka za te tričave dve nedelje. Nakon ulaska u autobus napomenuo sam šoferu autobusa da nas odveze do poslednje stanice i nakon trinaestočasovne vožnje obreli smo se u Igalu.

Igalo je veoma lepo mesto poznato i kao lečilište. Još tridesetih godina prošlog veka dobili su potvrdu iz francuskog lečilišta “Vichy” o lekovitom svojstvu radioaktivnog blata koje se nalazi na “blatnoj plaži” ili Staroj banji, kako je stanovnici Igala nazivaju. Šetalištem dominira zgrada Instituta za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju “Dr Simo Milošević”. Sama plaža instituta je obezbeđena i rampama za invalide, kako bi i oni koji ne mogu da prošetaju došli do plaže i osetili čari koje nudi priroda.

I sve je to u redu, sve je na svom mestu.

Prvog dana smo prošetali po lepo uređenom šetalištu i primetili da ima izuzetno puno dece u invalidskim kolicima uz pratnju svojih roditelja, decu sa štakama, decu sa smetnjama u kretanju kao posledica raznih paraliza. I nasmejani su svi, takoreći bezbrižni. Deluju kao da nemaju nikakvih problema, a imaju… itekako imaju.

Na decu sam osetljiv i to neću promeniti, nikada.

A ludilo opšteg pomodarstva proteklih godina na Balkanu nije zaobišlo ni ovo mirno mesto. I ovde se, kao i u Beogradu, mogu sresti razne fele, razne sorte ljudi, od poštenih i mirnih do beskrupuloznih i bahatih. Takvi osionisti su sveprisutni naročito tokom popodnevnih i večernjih sati. Ima ih u svim dobima, od adolescenata do penzionera.
I zamisli sada, babuskera zdrava i prava se izležava na rampi za invalidska kolica, klinac sa skuterom vitla među decom na štakama, sponzoruša se uhvatila svoje dzade i ne pada joj na pamet da se pomeri osobi sa protezom umesto noge.

Da se razumemo, ovde nije reč o stanovnicima Igala, već o turistima, kao što sam ja, kao što si ti dobri čoveče, kao što si ti draga moja.

I svašta se tu još može videti, i svašta se tu još može sresti, od babe koje na svom najnovijem superhajtek mobilnom telefonu ne zna na koju se ikonicu okreće kamera i vidno nervozna objašnjava prijateljici “ne ona što slika ‘vako, neg’ ona ‘nako” misleći na prednju kameru i mega-popularan selfi, preko raspalih sponzoruša koje izgledaju kao da su metnule prednje gumu od “tamića” u svoja usta, a zadnje u sise i dupeta do balavaca koji su tek naučili guzicu da obrišu, a ponašaju se kao da su u najmanju ruku popili svu pamet ovoga sveta.
I svi će oni otići kući srećni, baba sa gomilom fotografija u svom mobilnom telefonu, sponzoruša zbog besplatnog letovanja u zamenu za poneki kres sa svojim ulovom, a balavac sa lovačkim pričama o seksu, drogi i razrvratnom životu na moru.

A šta ćemo sa onom gorepomenutom decom, decom koja su se osećala srećno kada su iz svojih invalidskih kolica ugledala more, decom kojima je suza radosnica krenula iz oka kada su ih roditelji uneli u vodu, decom koja možda nikada neće stati na svoje noge?

Baš ta deca na mene ostavljaju najači utisak ovogodišnje odmora i večno će ostati u mojoj glavi. Kada god se pomene Igalo pred očima ću ugledati radosna i nasmejana lica baš te dece.

Srdačan pozdrav iz Igala