Emotivac

Nikada se nisam nešto preterano razumeo u kubikažu, konjske snage i kilovate, njihov odnos i razliku. Jednostavno, nikada me to nije zanimalo i nisam neki zaljubljenik u automobile. Danas je izuzetno trendi da voziš dobar auto i da se razumeš u sve te sitnice. Što više konja imaš u svojim kolima, to si veći baja, ali ne znam da li se računa i onaj koji sedi za volanom. Uz što više konja, poželjno je imati i klimu, servo, navigaciju, abs… Ne znam da li tu idu sms i mms ili sam nešto pobrkao, rekoh da me to zanima k’o lanjski sneg i da se baš ne razumem u to. Ukoliko nema nešto od svega  navedenog onda je to kršina, krntija, groblje. Muka mi je od tog prepametnog fenseraja.

Imam i ja automobil, naravno. Zamislite, uskoro će napuniti četrdesetu. Prešao je, otprilike, više od polovine puta do Meseca.  Istina, nema ništa od pomenutih dodataka, ali se kotrlja i uvek me preveze do odredišta, što mi je najbitnije. Još kao klinac sam želeo da vozim Volkswagen bubu i svoj san sam ispunio. Malo sam je doterivao, s vremena na vreme, i nudili su mi silne pare da je otkupe, ali nisam pristajao. Folcika je prešla celu bivšu državu i uzduž i popreko. Sa njom smo išli na more, na planine, u posetu tetkama u Slavoniji i nikada se nije zakašljala, a kamoli ostavila u nekoj vukojebini, bespomoćne. Srasli smo jedno za drugo i baš bi mi bilo nezgodno da se rastajemo, sada posle toliko godina. Razmišljam da je počastim za naredni rođendan, da je odvezem na ekskurziju do neke autolimarske i automehaničarske radionice. Zašlužila je to u svakom pogledu.

Ne smeta mi što nema klimu, servo, navigaciju, ne smeta mi što je grejanje u njoj očajno, ne smeta mi što ću uskoro, ako ne zamenim patos, postati kao Fred Kremenko u svom automobilu, ne smeta mi mnogo štošta kod nje, ali nisam ni osoba koja će porodično nasleđe prodati za neku sitnu lovu, i taj novac dati kao učešće za automobil sa ful opremom. Verujte, pre ću je gurnuti u Dunav, pa neka ribe orgijaju u njoj.

Neke stvari, jednostavno, nemaju cenu.