Još jedan vikend spušta svoje zavese, silazi sa scene i odlazi u zaborav. Ipak, kada se osvrnem, bio je to lep vikend, nekako poseban. Sve kockice su se poklopile, svaka je došla na svoje mesto obrazujući fenomenalnu sliku jednog, zaista, harmoničnog vikenda.

Sve je počelo još u petak. Gomila piva začinjena odličnom svirkom splitskog benda Osmi Putnik. Te momke sam upoznao pre dvadesetak godina kada su prvi put odlučili da posete našu varoš, donesu sa sobom dobar sound i mirise Jadrana u vojvođansku ravnicu.To je bio neverovatan doživljaj za mene, bezbradog tinejdžera željnog dobrog zvuka, jedno divno veče provedeno sa nekim kome se diviš. Godine su se ređale jedna za drugom, sumorna vremena zagospodarila ovim prostorima i ništa više nije bilo kao pre. Ipak, sećanja na to veče nikada nisu izbledela.

Pre nekoliko godina nam se ukazala prilika da se ponovo sretnemo i tu priliku nisam smeo da propustim. Videli smo se nakon svirke, popili nekoliko piva, proćakulali po koju, ispucali par fotkica za uspomenu i setili se starih vremena, dobrog zezanja i doba rock ‘n’ roll-a. Moj klinac, koji je tek kročio u pubertet i po mnogo čemu podseća na mene od pre dve decenije, sa oduševljenjem je pristao da mi pravi društvo. Od te večeri on ima nove idole, idole koje je lično upoznao i taj susret će, siguran sam, pamtiti do kraja života.

Proteklog vikenda smo se ponovo sreli i ponovo, uz pivo, proćakulali o starim vremenima i ponovo je nekoliko fotografija ostalo na memorijskoj kartici mog foto aparata. Negde pred zoru smo se rastali uz najbolje želje i što skoriji susret.

Subotnje prepodne sam nekako preživeo, a čim sam izašao sa posla počela je nova avantura. Uz zvuke tambura i hektolitre piva  ispratili smo takmičenje u spremanju riblje čorbe. Iskreno, bilo je teško odabrati svog favorita, ali nam to nije smetalo da provedemo prelepo popodne na gradskom keju. Iz cele te priče , sasvim slučajno se rodila jedna ideja. Naime, odlučili smo da u nedelju organizujemo okupljanje celog društva, nastavimo druženje i oprobamo se u kuvanju gulaša, naravno, iz kotlića. Iako spremanje gulaša nije imalo takmičarski karakter, ipak smo se  trudili  kao da se nalazimo na Svetskom prvenstvu. Što se nekog takmičenja tiče, opasno razmišljamo o tome. Naravno, ništa od ovoga ne bi bilo da nismo imali podršku lepših polovina koje su bile zadužene za roštiljanje, kuvanje kafe i      donošenje hladnog piva kulinarskim stručnjacima poput nas. Istina, svojim savetima dale su svoj doprinos u pripremi ovog  remek dela. One, ipak, imaju više iskustva u u kuhinji. Sve u svemu proveli smo jedan divan dan.

 

 

 

 

 

 

 

 

I tako, prošao je još jedan vikend. Hrabro se pripremam da zakoračim u još jedan bezličan i neraspoložen ponedeljak, ali ovoga  puta to radim sa nekom neobičnom energijom, sa nekim posebnim elanom i znam da sa nestrljenjem očekujem novu priliku da se  ponovo dogodi jedan sasvim spontani, ovako savršen, vikend.

Sorry, the comment form is closed at this time.

© 2016 Berbernica Suffusion theme by Sayontan Sinha