Otvorilo se nebo i ponovo lije kao iz kabla. Dokle više, bre. Istina je da ima neke romantike u rominjanju kiše, slivanju kapi na tek ozelenelo lišće, ravnomernom dobovanju po olucima i prozorima, ali ovo je prevršilo svaku meru.

Ne verujem da se Prever odlučio na pisanje o Barbari i kišama pod brestom po ovakvom pljusku. Glupo je i pomisliti da su Šerbedžiji po ovakvoj kišurini pali na pamet i Ines i kiše u listopadu na otocima, a to je tako romantično.

Mogao je onaj odozgore da sačeka jesen i izlije svoje emocije u predviđenoj sezoni kiša. Tada mu ne bih zamerao, a ovako…

Glupa kiša u glupom junu koji je postao glup baš zbog te glupe kiše. I šta sad? Najbolje je zablindirati se u sobu, pospuštati roletne i zadubiti se u sopstvene misli. Možda tamo pronađemo rešenje kako ubediti Svevišnjeg da pošalje malo sunčevih zraka, a kišu ostavi za tamo neki oktobar ili novembar. Čisto sumnjam da iko ima išta pametnije da radi po ovakvom vremenu.

Sorry, the comment form is closed at this time.

© 2016 Berbernica Suffusion theme by Sayontan Sinha