Prvi sunčevi zraci su iznenadno obasjali njeno prelepo lice. Promeškoljila se i okrenula na drugu stranu. Spavala je. Sedeo sam na fotelji i pažljivo je promatrao. Tako je lepa. Izuzetne crte lica, prelep maleni nosić i pune, mekane usne… Boženstveno. Šatirana kosa je poput oreola uokvirivala to anđeosko, nevino lice i  spreman sam da se zakunem da su sami bogovi umešali prste u celu tu priču i izvajali je po nekom svom sopstvenom kalupu. U svakom slučaju lepo je gledati nekoga koga voliš, makar i kada spava.

Na licu joj je zaigrao smešak, neverovatno lep smešak i tako je lepo stajao baš na njenom licu. Imao sam utisak da joj je smešak prepisan na recept, i da se ona disciplinovano drži terapije. Smešak ti dobro stoji, andjele, i nemoj ga nikada skidati sa lica.

Na trenutak sam se zapitao šta sanja i voleo bih da malčice zavirim u njene snove, da se upoznam sa akterima. Jedini problem bi bio ako bih tamo naleteo na samoga sebe, na sebe kakvog me ona zamišlja, a koji se u suprotnosti razlikuje od mene kakav sam sada. Verovatno bih se razočarao. Istina, još uvek nisam za bacanje i nisam neki zgubidan, ali ipak ne bih želeo da se upoznajem ponovo. Bilo bi to gubljenje vremena.

Kada bolje razmislim, najbolje je sačekati da se probudi, pogleda me još uvek snenim očima, nabaci taj neverovatno lep smešak i uz jutarnju kafu pokušam da saznam njene snove. Možda i upoznam sebe onakvog kakvog nisam poznavao.

Sorry, the comment form is closed at this time.

© 2016 Berbernica Suffusion theme by Sayontan Sinha