Zvuk klavira koji dopire sa starog gramofona se razleže po sobi. Jazz. Volim taj zvuk, i ono što me privlači kod slušanja ploča je krckanje vremešnog vinila. Deluje krajnje opuštajuće i totalno retro. Odsjaj ulične rasvete obasjava malenu sobicu kroz poluspuštene roletne trudeći se da razbije monotoniju junskog predvečerja. Nekada smo voleli letnje večeri. Pogotovo ona.

Šetali bi pokraj reke, krali poslednje zrake sunca koje zalazi daleko na horizontu, smucali kroz gradske parkove i smejali se. Eh, bilo je dovoljno da se zaljubiš i sve ti postaje  jednostavno,  krajnje jednostavno.  Ponekad stvarno zažalim za tim vremenima.

Imali smo našu klupu u parku, našu klupu na keju, naše haustore u kojima bi se krili dok napolju besni nevreme i pljušti kiša. Imali smo naše pesme koje smo slušali u našim kafićima, naše priče koje smo pričali gde god bi stigli i sve je bilo naše, apsolutno sve. Vreme koje nismo provodili zajedno kompenzovao sam neprestanim razmišljanjem o njoj ne dozvoljavajući da išta poremeti koncepciju u mojoj glavi. Bio sam zaljubljen do ušiju i taj osećaj se potpuno razlikovao od svega što sam ranije osećao. Tek tako se ušetala u moj život i tu se skrasila, okrenuvši ga naopačke. Ponekad sam se pitao odakle joj pravo da tek tako upravlja mojim srcem, mojom dušom. Neprestano se vrzmala po mojoj glavi i za sve ostalo, što nije bilo u vezi sa njom, tu nije bilo mesta. Eh, kako je lepo biti ludo zaljubljen i konstantno misliti na nju.

Sada, nakon toliko godina, često se prošeta mojim mislima, izbaci srce iz svoje orbite i ponovo sve okrene naopačke. I lepo je setiti se svega. Pitam se da li se i ona ponekad seti romantičnih šetnji kraj reke, prelepih zalazaka sunca, naših klupa, naših priča…da li se uopšte seti mene.

Dok se razleže zvuk klavira sa starog gramofona i dok odsjaj ulične rasvete obasjava malenu sobicu kroz poluspuštene roletne, mislim na nju. Zaista je lepo biti zaljubljen.

Sorry, the comment form is closed at this time.

© 2016 Berbernica Suffusion theme by Sayontan Sinha