Jedno bezazleno ”ćao” je sletelo sa njenih usana dok je prolazila kraj mene. Pogledala me, nežno se nasmešila i odlepršala u nepoznatom pravcu. I svakim novim danom se ponavljao isti film, gotovo u isto vreme, gotovo na istom mestu. Dobro, pola sata gore-dole, da ne sitničarim. Svakodnevno sam otpozdravljao, kao što otpozdravljam svima koji mi se jave, i ništa, apsolutno ništa, me nije nateralo da pomislim da postoji nešto više od najobičnije komšijske ljubaznosti. I verovatno bi se sve završilo na tome da u paketu sa bezazlenim ”ćao” nije počeo da stiže i široki osmeh, simpatičan i pomalo zagonetan. Vremenom sam uhvatio sebe kako stojim baš na tom mestu, baš u to vreme, željno iščekujući da se njena figura pojavi u mom vidokrugu, da čujem to bezazleno ”ćao” i uhvatim još jedan njen pogled. I siguran sam da je primetila  moju iznenadnu zainteresovanost. Iz dana u dan osmeh joj je bio sve zagonetniji, pogled sve dublji, a bezazleno ”ćao” sve nežnije.

Pokušavao sam da saznam ko je, odakle dolazi i kuda ide tajanstvena neznanka, ali bezuspešno. Koga god sam pitao za nju zbunjeno bi slegao ramenima i nemoćno vrteo glavom. I za sve ostale je bila više nego tajanstvena.Jedini tragovi koje sam imao bili su zagonetan osmeh i to bezazleno ”ćao”. Okuražio sam se da je upitam za ime prilikom sledećeg susreta, pa šta bude. Tu noć za mene nije bilo sna. Vrteo sam na hiljade scenarija u svojoj glavi, na hiljade načina savladavao tremu koju ću imati kada se približi trenutak da stanem naspram nje i sve je izgledalo više nego savršeno. Bio sam potpuno spreman.

Celo poslepodne sam stajao na tom mestu  očekujući da se pojavi. Nje nije bilo. Ni sutradan. Ni kroz dva dana. Ni kroz tri dana. Ipak, nisam odustajao. Uporno sam čekao tajanstvenu neznanku, svakodnevno, i nisam želeo da odustanem ni po koju cenu.

Nakon nekoliko dana, sticajem okolnosti, u moje ruke je dospeo najnoviji broj lokalnog nedeljnika i krenuo sam sa neobaveznim prelistavanjem. Kada sam stigao do pretposlednje strane jedna knedla je zapela u grlu, a suza se skotrljala na sveže odštampan list novinske hartije. Preko cele strane bila je njena fotografija sa dubokim pogledom i nežnim osmehom. Bezazleno ”ćao” se nije moglo čuti.

Čudnom ironijom sudbine saznao sam njeno ime.

Sorry, the comment form is closed at this time.

© 2016 Berbernica Suffusion theme by Sayontan Sinha