Mrzim ponedeljke i već godinama se pitam zasto, ali ne pronalazim detaljno objasnjenje za to. Da li je to trauma školskih dana ili nešto drugo, ne znam i na sve moguće načine pokušavam da dokučim zbog čega mrzim baš taj dan. Svaki novi ponedeljak ostavlja nesagledive posledice po mene i da mogu da ga prespavam, zasigurno bih to i učinio. Stvarno su bezobrazni ti ponedeljci. Još kada do rane zore vodiš borbu sa zapušenim nosem pokušavajući na sve moguće načine da pobediš tu izraslinu na svom licu, onda ti dodje da ponedeljak smrviš golim rukama i pošalješ ga do vraga.

I tako, svanuo je ponedeljak, još jedan u nizu odvratnih ponedeljaka, i nadam se da će brzo proći. Čini mi se da je i zapušeni nos posustao, verovatno umoran od noćašnje bitke, a možda je odlučio da se samo malo primiri i odmori za nastavak borbe koja nas očekuje večeras. Možda će krenuti u ofanzivu u toku popodneva, a možda iz cele ove priče izlađem kao pobednik, ko zna. To bi zaista bilo lepo. U svakom slučaju treba preživeti današnji dan. Nema smisla da kukam i lupetam gluposti, vreme je  da nabacim smešak i hrabro zakoračim u još jedan bezlični ponedeljak.

Sorry, the comment form is closed at this time.

© 2016 Berbernica Suffusion theme by Sayontan Sinha